Psihijatrija

Shvatio sam da je prokleti Cule i njegov ekstazi glavni razlog zbog čega sam završio na psihijatriji, samo je trebalo doktoru to objasniti. I nisam gubio ni minute, već sam ustao s kreveta i izašao na hodnik.

Međutim, nisam ni korak napravio, a nepoznati glas me je upitao;

– A di ćeš ti ludonjo, a? – i nastavio;

– Ajmo nazad u sobu odma!

– Ali ja trebam doktora..samo da mu objasnim kako ja nisam lud nego… – a ogromni muškarac u zaštitarskoj uniformi me naprasno prekine;

– Nega si normalan, jel’? Ajde bona ne prkeljaj, nega se odma vračaj u sobu jer ću te smirit s ovin trenutačno! – Zaprijeti mi dugonja s elektrošokerom.

– Ma čoviče, ti si lud u biti. Iden ja ravno doktoru.. – rečem i krenem ka velikim bijelim vratima.

– LJUDIIII, LUĐAK JE POBIGA…U POMOĆ… – urlao je dugi, a na vrata su izašle dvije sestre i neki bradati liječnik.

– Smiri se, smiri se... – govorila mi je jedna sestra, a druga nadodala: – Mi ćemo ti pomoći..

– Pa smiren sam, šta vam je? Ja sam skroz norm…BZZZZZZZ…AAAAAAAAA…

Probudio sam se u krevetu. Ali ovaj put zavezan. Izdajnička opekotina na vratu mi je davala do znanja kako me je prokleti zaštitar onesvijestio elektrošokerom.

– Doktore…DOKTOREEEEE... – urlao sam u nadi da me taj bradati čovjek čuje.

Vrata su tresnula i plavokosi dugonja me upitao;

– Šta reveš magarče? 

– Ne tribam tebe bakalaru nego doktora!

– A njega tribaš? Sad će on lutko. – namignuo mi je i povikao;

– MARINA, SREDSTVO ZA SMIRENJE U SOBU PET!

Čuo se klepet štikli od keramički pod, a na vratima se pokazala lijepa plavuša s bujnim grudima. Čak sam se zadovoljno i nasmiješio kada sam je vidio, a onda me njena izjava vrati u stvarnost;

– Opet taj retardirani prosjak? Fuj! Pomozi mi Bili da mu dam lijek. – rekla je sestra, a ja sam joj ljutito odgovorio;

– Ma ‘ko je prosjak kurvetino? Odma da si me odvezala jer ću ti ja dat!

– Vidi, malo govno i vrijeđa. Ajmo Bili! – naredila je lijepa, ali zla sestra.

Našli su se oboje na prsima mi. Zaštitar je odvajao donju vilicu od ostataka glave, a ljepojka mi je pokušavala ugurati šaku tableta u usta. Ugrizao sam je, a ona je bolno zavrištala, pa me osvetnički stisla za jaja tolikom silinom da sam urlajući instinktivno otvorio usta, a vještica mi je ugurala sve tablete.

Ubrzo sam osjetio kako propadam u Nigdjezemsku, soba mi se okrenula naopako, a u tu čudnu prostoriju je ušao liječnik.

– Što se ovdje događa? – upitao je on, a sestra mu je odgovorila;

– Ma prosjak negoduje, tvrdi da ja zabunom ovdje. Bio je nasilan pa smo ga morali sputati. Jeli tako Bili? – upitala je zaštitara, na što je ovaj samo kratko potvrdio;

– Dašta!

– Mate, kako to misliš da si zabunom ovdje? – upitao me doktor. A ja sam mu cijelih deset minuta pričao što mi se dogodilo i kako sU mi podvalili đavolju drogu.

Jedini problem je bio što su moje rečenice bile u jednom nesuvislom nizu, nalik na;

– Buabaabueeebuuaeoooobuaaaabeeeeau.. – popraćeno obilatom količinom pljuvačke, kojA se slijevala od moje ukočene vilice pa sve do pupka.

– Jadan čovjek. On je potpuno lud. – ustvrdio je liječnik, a zaštitar je zlobno nadodao;

– Ma biži bolon, opasan je. Triba to gon’t u Vrapče. 

– Da, bojim se da je tako. – složio se liječnik.

Prolazili su tako tjedni, a ja sam spavao i po dvadeset sati dnevno. Tako bi oko ručka nešto pojeo, a već oko 17 sati bi me kljukali tabletama. S vremenom se više nisam ni opirao, samo bi bezvoljno otvorio usta i zaspao. Duh mi je bio slomljen i nizašto me više nije bilo briga.

Sve dok mi se na prozoru jednog dana nije ukazao anđeo. – Gotov sam.. – Pomislih, a onda bolje pogledam.

– Ne, anđeo ne može biti tako ružan. Koje sam ja kurčeve sriće, vrag je došao po mene. – Tako sam ja razgovarao dok me ne prene glas tog stvorenja;

– Babo, Babo...

– Jebo ti Babo mater! Ja sam ti ćaća a ne babo! – i onda mi se um razbistri;

– Paško! Jeben ti palačinke svete! Pa šta tu radiš? – konačno se pojavio osmjeh na mome licu.

Sin jedinac je spretno ušao kroz prozor, kao i uvijek, kada je provaljivao po osnovnim školama, čučnuo pokraj kreveta i švicarskim nožićem počeo rezati konopce.

Usput mi je objasnio kako su me on, Grozda i kćerkica Žozefina dolazili posjetiti, ali da ih neki krakati zaštitar nije puštao.

Taman je odrezao zadnji, kada se na hodniku čuo topot vojničkih čizama.

– Paško, brzo iza ormara! – rekao sam sinu i zaklopio oči, hineći da spavam.

Bili mi je već neko vrijeme sam donosio terapiju jer se ja više nisam opirao. Prišao je krevetu, sagnuo se i rekao;

– Ajmo Mate, budi se! Vrime je za lik.

Nije očekivao udarac glavom u nos i potvrdu napada mae gerijem u želudac, ali nisam ni ja očekivao da će vlaški gorostas ostati na nogama.

– JEBAT ĆU TI SAD MLIKO MATERINO! – rekao je zaštitar, uhvatio se za futrolu s elektrošokerom, ali njega nije bilo.

Zadnje je čuo samo ono – ZZZZZZZZZZ... – iza svoga uha. Paško mu je ispraznio pola baterije, tako da se nesretnik upišao u gače.

Bravo genije tatin. A sad bježimo. – rekao sam mu, zakoračio nogom preko prozora i… zastao.

– Čekaj sine. 

– Tata, a zašto ti oči tako luđački sjaje? – upitao me Paško, a ja sam mu na brzinu objasnio plan.

Kuc-kuc… – Ko je? – upitao je doktor

– Vaša novina doktore… – odgovorio je glas s druge strane vrata.

– Samo tren Bili... – rekao je liječnik, otključao vrata, ali čovjek u zaštitarskoj uniformi nije bio plavi seljober nego ja.

Pa sam ga napunio ostatkom struje i prije nego je zaurlao, a Paško je sinkronizirano ugurao i uspavanog zaštitara unutra.

Prvo smo ih stavili zagrljene na krevet, na što je Paško negodovao glavom. I meni se ta kazna učinila preblagom. Pa smo ih skinuli gole i položili na pod u pozi “šezdeset i devet”. Onda se Paško malo zaigrao i razmijenio im penise po ustima. Zadovoljno sam ga upitao;

– Jeli sine, nisi prodao onaj mobitel što ti ga je tata poklonio za Božić?

– Nisam tata.

– A jeli mu još radi kamera?

– Je tata.

Otvorili smo vrata, pogledali lijevo, pa zatim desno i pobjegli. Prepoznao sam glas plavokose kur..ovaj sestre kada je u daljini zaurlala;

– DOKTORE!?? FUJ!!

Sutradan je na naslovnici “24 sata” izašla neka gnjusna fotografija i veliki naslov iznad nje:

“Neviđeni skandal u splitskoj bolnici Firule!”