Obiteljsko nasilje

Recesijski dnevnik VI – Što se desi kada “ruka poleti”, a susjedi pozovu narodnu policiju? Kako se obraniti na sudu kada i sin i žena “pačaju” prstom u tebe?

28
Taman sam se tuširao, hladnom vodom, dakako, zdravija je za cirkulaciju, kad se u kuhinji, koja nam je istovremeno i soba i dnevni boravak, začuje galama;

Tras! – Nemoj majoo, nemoj, boliii… – Tup!

U jebate, da nam nisu došli iz porezne šta plijeniti.. – Izlazim iz onako mokar i gol i zatičem Grozdu kako u zraku drži Paška s obje ruke oko kragne.

Dobro, šta se dešava, pička li vam materina? – upitam.

Tvoj debil je opet je pa godinu! – Reče neman, pa maloga tresne o pod.

Tres! – Aaaaa..ubila me tajo, pomagaj! – plače genijalac.

Čekaj Grozde, pa kakve su ti to pedagoške metode? Dođi ovamo sine, da popričamo k’o dva muškarca. – I sjednem ga za stol nasuprot sebe.

Šta je bilo sine, pričaj tati? – upitam ga najsmirenije što sam mogao, dajući mu nadu kako će se sve dobro završiti. A neće..

A bacila me ona glupa kurva iz matematike godinu. Nisam kriv tajo, viruj mi! – Izrecitira Paško u suzama.

Naravno sine. A ostale dvije nastavnice, one su isto kurve, jeli tako? – upitam još smirenije.

Jesu tajo, mrze me!

Hm..majku im. One će mog jedinca zajebavati. – Rečem, pa se sjetim jedne dobre metode nacista. Zove se “lažna nada”. Izvadim kutiju Kolumba, pucnem prstom da izađe cigara i rečem svom jedincu;

Na sine, pripali. – Pogleda me zbunjeno, pa je stavi u usta, sretan što ima razumnog oca.

Kako mu je onako stajala cigara u ustima, upitam ga;

A šta je zlato tatino, nemaš vatre, a? – on klimne glavom potvrdno, a ja mu namignem i rečem;

Ništa ti ne brini. Evo. – I kresnem mu upaljačem. Lijevom rukom. On se nagne pripaliti, a desnom ga pogodim u bradu – TOK! – tako da mu je cigareta izletjela iz usta. Klasični nokaut.

One su kurve jeli? – pa uslijedi udarac nogom u trbuh. – TUP! – Uuuuuuuh – zajauče Paško na podu.

A ti si pametan šta ćeš dogodine opet u šesti, a petnaesta ti ubrzo, a? – pa opet udarac – TUP! – AUUUUUUUHH! – Zavapi mali.

Nemoj Mate, ubit ćeš ga! – Baci mi se Grozda u noge.

Ja sam ga ujeba, ja ću ga i udavit sada! – rečem i gurnem Grozdu. Paško uđe ispod stola. A ja ga za nogu izvučem nazad. Pa skinem onaj kaiš od JNA i opletem po guzicama mu.

AJME LJUDI UPOMOĆ, UBIT ĆE MEE..AAAA... – Zapomagao je sin crvenih guzica.

Pa Grozda stane ispred mene i uhvati me za ruku. – Nedam! Prvo ćeš mene morat ubit, zlikovče jedan! 

– Makni se Grozde i tebe ću! – zaprijetim debeloj.

– Neću, neću i ne…UUUUUURGH.. – je bilo zadnje što je rekla nakon dobro plasiranog krošea u jetru.

Pala je kao gromom pokošena, a ja sam krenuo završiti ono što sam u ludilu započeo. Ubiti maloga.

Ja ću tebi pare bacat na knjige, a? – rečem mu dok sam ga hvatao oko stola. Paško je uspješno eskivirao, sve dok ga, ovako krakat, nisam zaskočio preko stola.

Khhhh.. kh kh khhhhhh.. – je bilo jedino što je Paško izgovarao u svoju obranu, s vratom u mojim rukama, koje su stazale, stezale sve jače dok se u jednom trenutku nije čulo ono, u našoj kući, poznato – TRAS!!

U JEBATE.. AAAAAA… Skakao sam i mahnito skidao onu vrelu kajganu koja mi se cijedila niz vrat i leđa. Tada sam shvatio. Grozda me je tresnula onom masivnom tavom po glavi.

Izdajice jedna. Sad će ti Mate sudit i presudit. – rekao sam s onim ubilačkim pogledom u očima i krenuo s, poput zombija, ispruženih ruku prema supruginom vratu. Kad odjednom – KRAŠ! – i vrata padnu.

– NA POD ODMA! – bio je jasan policajac koji je stajao, s još dvojicom, ispred mene, ali ga ja nisam shvaćao ozbiljno, pa sam ga upitao;

U čemu je problem, dobri ljudi?

Umjesto odgovora sam dobio pendrek u želudac, tako da sam odmah povratio one inćune što sam ih za doručak pojeo.

– Ajoooj..majku vam lopovsku... rekao sam, a drugi pendrek je sijevnuo preko malog mozga..

– Uffff.. – Osjećao sam kako mi se crni pred očima. Kako sam vidio da je odnio vrag šalu, podigao sam ruke i upitao u skroz razumnom tonu;

– Šta sam vam učinija?

Zvali su susidi da tučeš ženu i dite! Polazi s nama u stanicu! – Naredio je mladi interventni policajac.

– Ma nisam, šta vam je? Evo pitajte njih.. – Zaigrao sam na samilost supruge zatvorenog oka i sina koji se držao za bradu.

Jesi tajo! – rekao je mali cinker, a Grozda uplakana nadodala;

– Vodite nasilnika. Na jadnu ženu dignit ruku. Pljuc!

Na trenutak su se i panduri nasmijali kad je rekla ono “jadnu”, a teža od mene bar pedeset kila. Pa su se opet uozbiljili, stavili mi lisice i odveli me put dolje, s onom kajganom na vratu.

Susjedi su povirivali, neki kao, diskretno, čistili tapete pred svojim vratima, a jedan je s gornjeg kata dobacio;

– Konačno je dolijao. U zatvor s njim! – Učinio mi se kao Mijin glas.

Pred kombijem su bila još dvojica.
Šta je napravija? – Upita prvi.

Ma obiteljsko nasilje. Ološ neki. Istukao ženu i malo dijete. – odgovori mu drugi.

– A tako? Hm. Uvedite gospodina u kombi. – kaže prvi.

A treći se nasmije i reče;
Izvolite šjor.

Uđem unutra, a jedan mi pokuša prebaciti vreću preko glave. Sagnem se, pa me promaši.

Misliš da si pametan? – Upita onaj prvi i udari me pendrekom po koljenima.

– AAAAJ.. Nemoj više, reka sam ti. Vezan sam i nije… AAAJOJ.. – Opet udarac u drugo koljeno.
Automatski ga u stilu “crow mage” uhvatim kažiprstom i palcom za nos i, uz krckanje hrskavice, spustim na pod. Kao zadnje smeće.

– Upomooć! – Zapomagao je k’o štene na koljenima. Nevjerojatno je koliko snage ima u toj mini polugici. Pa sam mu omotao lisice oko vrata, uživajući u svakom milimetru stezanja.

– Khhhhhhhhhh… – Krkljao je policajac pokušavajući uhvatiti zrak, a ja sam ga upitao;

– Šta govoriš daso? Ništa te ne razumin..

Radost mi prekine udarac u potiljak i ja se nađem na podu. Zadnje čega se sjećam je bilo to da su mi čizmama igrali “Moravac” po leđima.

Probudio sam se na nekoj školskoj stolici, vezan za radijator. Ispred mene neki krupni brko, a na stolu mašina za tipkanje i lampa koja mi gori u lice.

Ti si neka lola, a? – Upita me s osmijehom.

Šta lola? – Upitam ja njega.

– Nebitno. Aj potpišider ti ovo govno, pa da lipo ovo riješimo. Aj. – I turne mi neki papir pred mene, oslobodi jednu ruku i gurne mi kemijsku u nju.

Bacim pogled i odma mi upadne u oko stavka “teška ozljeda policijskog službenika”

– Uh..najeba sam! – Promislim i odlučim trenutno da ne priznam ništa.

Gospodine, radi se o nekoj greški.

– Kakva greška, pa imamo pet svidoka da si policajcu Josi zamalo nos slomija. Aj se ne majmuniraj nega potpiši ovo! – bio je uzrujan brko.

Ali stvarno se radi o grdnoj zabuni. – Odlučio sam se praviti potpuno lud.

– Hm..okej. Oćeš zapalit jednu? – Ponudi me cigaretom.

Odmah se sjetim nacističkih metoda, pa odlučno odbijem;
Hvala lipa. Ne pušim.

– Ne pušiš, jel’? – reče i baci mi onu tešku pisaču mašinu u prsa. Ja sam kukao na podu, a on je zvao kolegu;

– Stipe dođi i priuzmi ovo da ga ne ubijem.

Pa je Stipu zamijenio loši pandur, pa lošega dobri, pa su onda ušli svi četvero zajedno, prijetili, vadili pištolje, ali me nisu slomili. A i kako bi kad mi je cijeli život borba.

Gon’ to ća u suca. Imamo svidoke, ne triba nan govnetovo priznanje. – bjesnio je brko.

Uveli su me u socijalističku kancelarijicu gdje je sjedio neki smiješni lik i sekretarica pored njega.

On se trudio pokazati nekakav autoritet i strahopoštovanje, ali to kod mene nije prolazilo budući da mi je dolazilo prasnit od smijeha na njegovu crvenu, visokotlakašku facu i frizuru od samo jednog, dugog pramena, umotanog u krug oko ćelave glave.

Ime? – Upitao me kratko.

Mate. – odgovorio sam odsutno, isto kao i na prezime, ali kad me pitao adresu stanovanja, odgovorio sam mu protupitanjem;

Pa jel’ vam moja osobna na stolu?

Jesam vas što pitao? – Upita me bezobrazno, a ja mu odgovorim ležerno;

Jesam li ja vama šta odgovorio?

Ma, Boga mu, aludirao sam da vas nisam pitao ništa van teme. Shvaćate?

Ne shvaćam. Ludirali ste se…šta? – Upitam ga praveći se lud.

DOSTA! Klap-klap-klap!! – Vikao je i udarao onim drvenim čekićem od stol, očito nadahnut američkim serijama.

Ovo nije ludnica već sudnica i poštivajte je! – Rekao mi je lud od nervoze.

– A meni je na prvi dojam ličila na golubarnik, ali dobro, ako vi tako kažete.. – Podjebavao sam ga.

– KLAP-KLAP-KLAP.. VAN! VAN! VAAAAAAN!! – Urlao je lica krvavo crvenog, a onaj famozni pramen mu je pao preko očiju.

Sjedio sam pola sata u čekaonici, dok mi policajac nije rekao;

Ajde uđi sucu. Ali budi ozbiljan, da ne bi bio modar.

Naravno. – Namignem mu.

Ime? – Upitao me Gustav, hineći hladnokrvnost.

Mislite pravo ili kršteno? – nasmijem se.

Gospodine, nećete me isprovocirati. Rekao sam ime? – Upita me ponovo.

Mate. – Odgovorim

A haaa. Eto vidiš kako znaš surađivati. – pobjedonosno se nasmijao.

A sad prezime? – nastavio je biti dosadan.

– Bezime ste rekli? – Upitam ga praveći se glup.

Ma kakvo bezime vas spopalo? PRE-ZI-ME!! – Gustav je već bio blizu predinfarktnom stanju, kad ga je dotuklo moje zadnje pitanje;

Rezime? A čega moj šjor?

– VAAAAAAAAAAN!!!! VAAAAAAN!!! STRAŽAAAR!!! – vikao je i udarao čekičem od stol – KLAP-KLAP-KLAP – sve dok se nije odlomio gornji koji je zapisničarku pogodio u oko.

Ona je završila na hitnoj, on kat niže – psihijatriju, a ja u zatvor na Bilicama. Tri mjeseca bez mogućnosti pomilovanja…


Tekst je, kao i svi na TheMladichi, napravljen neprofitabilno u svrhu vaše zabave i razonode. Nagradite entuzijazam autora sa ocjenom i komentarom, negativnim ili pozitivnim, kao podstrek za daljnji rad!
Unaprijed hvala!

VN:F [1.9.22_1171]
Ocjena: 9.1/10 (11 glasova ukupno)

10 komentara na “Obiteljsko nasilje”

  1. dezurni

    Jbt ka i moj pape haha

    VA:F [1.9.22_1171]
    Ocjena: 0 (od 0 glasova)
    Odgovori
  2. Opečeni

    kajgana se cijedi niz vrat, kako poznato…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Ocjena: +1 (od 1 glas)
    Odgovori
  3. Satir

    udarac u jetru hahahahahaha

    VA:F [1.9.22_1171]
    Ocjena: 0 (od 0 glasova)
    Odgovori
  4. C@®lo

    ljudi moji,ovo je sve istina 😉

    VA:F [1.9.22_1171]
    Ocjena: 0 (od 0 glasova)
    Odgovori
  5. papaštrunf

    Ovo bi se dalo i ekranizirati 🙂

    VA:F [1.9.22_1171]
    Ocjena: 0 (od 0 glasova)
    Odgovori
  6. brda

    “Ja ću tebi pare bacat na knjige, a?”

    A di je poznata uzrečica za novije generacije “Jesan se ja za ovo borija”

    VA:F [1.9.22_1171]
    Ocjena: +2 (od 2 glasova)
    Odgovori
  7. ZoX Mostar

    – Ja sam ga ujeba, ja ću ga i udavit sada!
    hahahaha…..anfakingblivbl!!
    Juka, smijem li ovo iskoristit kad dođem kući danas?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Ocjena: 0 (od 0 glasova)
    Odgovori
  8. brda

    Kad će Mate iz “Buže”??

    VA:F [1.9.22_1171]
    Ocjena: 0 (od 0 glasova)
    Odgovori

Napiši komentar

Komentiranjem prihvaćate kućni red.

* Please Enter the Output