Pobuna u zatvoru na Bilicama

Recesijski dnevnik VII – Uznički dani našeg junaka Mate u splitskom zatvoru Bilice

zatvorenik1
Pajdek Mate. – Prozvao me knjiški crv na prijemu u zatvor Bilice.

Ja san. – Odgovorio sam mu odsutno.

Pa ’ko ti dade tako glupo prezime? – Nasmije mi se cvikonja.

Gospodine, nije u redu da... – Rečem, pa me prekine zatvorski čuvar gurkanjem u leđa i naredbom;

Bakalaru, manje seri i isprazni džepove!

Sve što sam istresao na stol je bila iskaznica od videoteke, s kojom sam se vozio u autobusu, spajalica za otvaranja susjedovog poštanskog sandučića, te peteljka od jabuke i štipaljka za veš.

Ćoro i policajac su u čudu gledali sadržaj na stolu, pa me prvi upita;

Dobro, šta će ti štipunica? – A ja mu odgovorim, s crvenilom u licu;

Jebiga, ostala sa sušila.

A vrijednosti? Di su ti vrijednosti? – Ponovo me upita.

A ćato moj, jedina vridnost šta imam je mašina za robu, ali je, eto, danas nisam ponio sa sobom, jebiga. – Rečem i sarkastično se nasmijem.

Puno mi se praviš pametan, a mršavko? – Reče mi policajac, pa me podbode pendrekom u rebra.

Uuuuu.. – Zajecam, a on nastavi;

Skidaj robu sa sebe!

Jeli sve? – Upitam.

Naravno. – Odgovori mi sa smiješkom.

Stajao sam tako gol pred njima, a oni su se davili od smijeha. Razlog saznam kad mi ćato dobaci;

Tako mršav, a tako kurat. Kako to?

A znate onu staru “u nas vlaja su velika jaja”..? – I kiselo se nasmijem, hineći opuštenost u krajnje neugodnoj situaciji.

Lipo, lipo. Od danas te zovemo “Puzdreša”, a virujem da će se to mnogim starim zatvorenicima i sviditi! – te mi namigne. Pa nastavi;

Aj uđi u kupatilo! – Što ja odmah i poslušam, a njih dvoje se pogledaju sa smiješkom, pa ćato reče;

Sad! – Na što policajac uperi u mene vatrogasnu gumu.

Nećete valjda? – Upitam naivno, a ovaj odgovori;

Jok, ti ćeš. – I pusti na mene mlaz hladne vode pod enormno jakim tlakom.

Aaaaa…jeba van Bog mater! Upomoooć.. – Zapomagao sam, a nestašni policajac se sa mnom dodavao od zida do zida, dizao na strop i onda spuštao na pod.

Nakon deset minuta “zabave”, prišao mi je ćato, bacio mi zatvorsku odjeću i rekao;

Oblači se!

Nakon toga su me odveli u odjel s ćelijama, te smo stali pred brojem dvadeset i sedam.

– Evo gospon Mate, tu se udobno smisti i upoznaj s kompanjonima za sljedeća tri miseca. – Rekao mi je vječno nasmiješeni čuvar i gurnuo me unutra, uz tresak teških vrata za mnom.

Na prvi pogled, komod sam imao kao u kući, nekih četiri kreveta na desetak kvadrata, što je bio dobar znak, ali me mučilo tko su mi novi sustanari.

Prišao mi je jedan žgoljavi s masnom kosom, narkomanskog stila i rekao;

Bok stari. Ja sam Božo Istina i ovde sam greškom kao i svi. – Te se nasmijao onim crnim ostacima zubi, pa nastavio pričati;

A ovaj za stolicom je Mile Pacov. – I pokaže mi omanjeg tipa s kapom sve do nosa, tako da su mu se oči vidjele samo u sjeni. Klasična rđa.

Mahnemo jedno drugom, a poštenjačina nastavi pričati;

Dakako, i Milu su sjebali. Dica obila trafiku, Mile naišao i eto. Na koga će nego na sirotinju.

A onaj šta spava, pretpostavljam da je i on greškom u zatvoru, a? – Upitam i pokažem glavom na ogromnog lika, debilnog izgleda poput neandertalca Jave, junaka iz stripova o Martinu Misteriji.

Narkoman se nasmije pa mi odgovori;

Dakako. To je Blagi i nikad ne priča. Samo udara. Zadnjeg je udario punca, koji se nakon toga više nije ustao. Nezgodan lik.

Gledao sam zamišljeno u Blagoga, a ovaj nadoda;

Ma ne boj se stari. Sve mo’ š bit, samo ne pedofil i zlostavljač djece. To ovde ne volimo.

Progutam knedlu i ekspresno odgovorim;

Bože dragi sačuvaj. Takve bi ja prid zid odma. Ma nisam neke račune platija i... – Pa me u laži prekine čuvar i u prolazu dobaci;

Mate moj, jesi ispriča ljudima kako voliš udarati dicu? – Na što skoči Blagi iz kreveta;

Štaaa? Jadnu dicu tučeš a? Sažvakat ću te i ispljunit, govno jedno lažljivo! – Reče mi i s onim bolesnim pogledom krene prema meni.

Nemoj sad Blagi, čuvari su tu. – Reče Božo Istina i stane pred njega.

Dan je prolazio u mučnoj tišini, čitao sam knjigu praćen s tri para očiju u sobi.

I odjednom se čulo;

GASI! – Bio je to znak da je vrijeme za spavanje. Čega sam se najviše i bojao.

Uzeo sam, za samoobranu, limeni pretinac od ormara, stavio ga na prsa i tako ležao, ali otvorenih očiju. Čekao sam da zaspu, pa da i ja mogu zaspati.

Konobarica Kača me svezala za krevet. Ta divna seksualna maštarija, taj osjećaj slatke sputanosti je bilo ono što sam dugo čekao da napravim sa sisatom podstanarkom i sad mi se konačno ostvaruje. Sav drhtim od uzbuđenja.

I tada se na tren zamislim i upitam samog sebe;

Pa kakva sad Kača? Zar nisam u zatvoru? – Pa otvorim oči i shvatim groznu istinu. Zaista sam u krevetu i zaista vezan, ali pokraj mene nije Kača nego ona tri zlikovca iz sobe.

Jebote, zaspao sam. – Shvatim i počnem vikati;

UPOMOO…GHHHH… – Mile Pacov mi gurne komad plahte u usta, a Božo Istina mi nježno šapne na uho;

A djecu tučeš, jeli usro? 

Blagi, naravno, nije ništa govorio, samo me je pogodio šakom u nos, pa u vilicu…i dalje je bio mrak.

Probudilo me struganje pendreka po rešetkama ćelije, pa sam, zbog podlijeva na očima, ugledao siluetu onog sarkastičnog policajca i uz napor rekao;

Gospfodine, ubifi su me od baftina! – A on se, hvala Bogu, ponovo nasmiješio i rekao;

Mate, bogati, ne razumin te ništa. Frfljaš. – Očito se pravio se lud, pa sam povikao;

ISTHUKLI SU ME MATHER TI JEBHEN!

To je, gle čuda, razumio, pa sam dobio još jednu porciju po rebrima. Tada sam shvatio gdje sam došao i što mi se sprema sljedeća tri mjeseca.

Nakon dva dana stacionara sam se opet vratio u ćeliju i shvatio da me pravedna trojka opet čeka da zaspem. Ali tu večer nisu dočekali. Svi smo budni dočekali jutro.

Nakon naganjanja po dvorištu na šetnji sam se obradovao tuširanju nakon dugo vremena. Dočekao sam svoj red, ulazim unutra, a ispod tuša pračovjek Blagi.

Dlakav i sa svojih preko sto i pedeset kilograma, se igrao sapunom, prebacujući ga iz ruke u ruku.

Netko je u redu iza mene rekao;

Misliš li se ti tuširat ili ne? – A ja sam se okrenuo i odgovorio;

Samo vi izvolite prije mene. Baš sam se sjetio da sam se prije par dana otuširao, pa bi bilo šteta da iziritiram kožu. – te sam se izgubio.

Nakon sat vremena je bio ručak. – Bar nešto dobro u današnjem danu. – Pomislim i pružim ruku da ću uzeti porciju, kad kuhar podigne kapu i ukaže mi se Mile Pacov.

Diskretno mi, između onog razmaka u zubima, pljucne u porciju graha i pruži mi je, hijenski se smijući.

Tada shvatim da moj suživot s njima u sobi neće ići, pa krcnem vratne kralješke pokretom glave u lijevo i desno, te kažem sebi u pola glasa;

Idemo u rat. Ili ja ili oni.

Prišao sam za stol i počeo piti svu kavu koja je ostala na stolu ostalim zatvorenicima. A nije baš bila pitka, pa sam našao preko trideset čaša i okrenuo ih naiskap.

Legao sam u krevet napuhanog droba i čekao svojih pet minuta.

Laku noć lutko, brzo nam zaspi. – Poručio mi je podrugljivo Pacov, a ja sam mu odsutno odgovorio;

– I ti također kanalizacijski štakore.

Blagi je ustao kao po direktivi, a kompanjoni su ga zaustavili, šapućući;

Pomalo Blagi, duga je noć.

Međutim, njima je stvarno bila duga i nakon par sati se čulo duboko hrkanje umornih ljudi, a ja sam protrljao ruke i rekao;

Tajm for ekšn! – te uzeo upaljač u ruke i s posebnom radošću zapalio krevet Blagome.

Kad ga je plamen zahvatio po nogama i kad je konačno progovorio s;

AAAURGH!! – pridružio sam mu se i ja u urlanju;

’AJMO LJUDI, POBUNA! DOLAZITE MARTIĆEVCI!! POBUNAAAAAAA…!!!

Ćelija je gorjela, u hodniku se čuo sveopći metež, a policija je sa štitovima izašla na hodnik.

Ko je, ko je..? – Tražili su zbunjeno, a tada su ugledali Blagog kako udara krevetom od ćeliju, pokušavajući ugasiti požar.

Blagi je! Krenimo! – Rekao je jedan policajac i poveo ostale u našu ćeliju.

Kako i nije bio baš dobar govornik, tako im nije uspio objasniti da on nije kriv pa su sijevnuli pendreci, ali bogami i od šake od Blagoga.

Konačna bilanca – onesposobljeni i vezani neandertalac, ali i nekoliko drotova u dubokom snu.

Nakon pet dana, Blagi je vraćen nazad u ćeliju, a ja sam, osim batina, na koje sam, budimo realni i navikao, dobio i premještaj u samicu. Kao za kaznu.

Vjerujte mi ljudi, tih devedeset dana izolacije mi je bio najbolji odmor u životu, čak sam se i blago ugojio od ležanja i čitanja Alan Fordova.

Probajte, zaista odmor za tijelo i dušu, dalje od problema, neplaćenih računa, banaka, vjerovnika, dužnika i, najbitnije, od monstruma Grozde i glupave djece.


Tekst je, kao i svi na TheMladichi, napravljen neprofitabilno u svrhu vaše zabave i razonode. Nagradite entuzijazam autora sa ocjenom i komentarom, negativnim ili pozitivnim, kao podstrek za daljnji rad!
Unaprijed hvala!

VN:F [1.9.22_1171]
Ocjena: 9.1/10 (10 glasova ukupno)

57 komentara na “Pobuna u zatvoru na Bilicama”

  1. Samo ja

    Ma tko je uopce mislija a kamoli pisa o Boži bojniku?! Jel ti lipo pise Božo istina! A ako je taj Božo s prezimenom na Si….ic to pisac ( Juka-Katolik) nije napisa vec, Božo istina! Pa ti kontaj ono sta je ocigledno!? A Mile pacov ti je na terapiji kad nema za pado i bas je lik za ovu pricu koja je napola fikcija a napola ono sto je pjesnik htio reci. Tj, sloboda razode za nas citace i komentatore a ti upra ozbiljno. Niko nikog ne dira i ne vrida a “istina ti je dalelo od bojnika”. Tako da ako mislimo o Boži Si….ić-u s opcine onda ces tek covik moj imat sta citat i komentirat definitivno. Jer ce izac na vidjelo puno stvari koje drugi pripisuju sebe pa cak uz zakletvu? Bit ce dosta prasine i komentara! A ti ili vi ako ti, vam je draze gospodine molim ne zivcirate se i uzaludno uzrujavate da skaces na prvu. Pricekaj malo pa ces cut istinu! A bojnik nije spomenut u prici vec, istina? A zna se tko dobija takav nadimak! Da ne spominjem ric na L…. Bez uvrede molim, postovanje i pozdrav!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Ocjena: 0 (od 0 glasova)
    Odgovori
  2. Singapurska malvazija

    A jebate led Samo ja, ja sam odgovara na post ruznog Abortusa koji je spominja dobrog i plemenitog Bozu bojnika upravo toga o kom pises Si…ć. Ajde ide ovo u odlicnom smjeru hahahaha. Vidim da štiva nece falit,a ni dobre zajebancije.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Ocjena: 0 (od 0 glasova)
    Odgovori
  3. Samo ja

    Tako je momcino, stiva nece falit i bit ce komentara uz puno prasine jer ce se neki nac uvrijedeni pravom istinom iako su oni sudjelovali u jednoj od nadolazecih prica, to im niko ne osporava, niti ce jer sve je bilo spontano. Da ne pisem napirat ce Juka na blogu. A ja i Bozo smo ti jedno vrime drmali i harali gradom medu nasom generacijom a bili smo i u zagrebu na gostovanju par dana di smo spojili ugodno s korisnim i nazad se vratili puni para. A tek beograd kad se pivalo; Hajduk i Dinamo dva su kluba bratska, sa njima se ponosi citava Hrvatska. To sam se dogovorija s Jukom da mu ispricam detalje. To ti je zadnja utakmica u gostima s jugom, predratno stanje. Da ne duzim, nece bit zanimljivo ako ja sad napisem Jukin posal. Pozdrav

    VA:F [1.9.22_1171]
    Ocjena: 0 (od 0 glasova)
    Odgovori
  4. Corkast

    Ovo sa stipaljkon me podsjeca na jedan video na yt, dakle 4 navijacke skupine predstavlja na balkanu i mislin da nekog grobara redari na ulazu pregledavaju i slicno mu se desilo, ostala mu stipaljka hahaha 🙂 Odgovori na komentat ako os pa cu ti poslat link

    VA:F [1.9.22_1171]
    Ocjena: 0 (od 0 glasova)
    Odgovori
Stranica komentara 2 od 2«12

Napiši komentar

Komentiranjem prihvaćate kućni red.

* Please Enter the Output